Prava i obaveze poslodavca prema zaposlenom koji nije dolazio na rad niti je opravdao izostanak sa rada
Prava i obaveze poslodavca prema zaposlenom koji nije dolazio na rad niti je opravdao izostanak sa rada
“U skladu sa članom 15. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) zaposleni je dužan da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, ali i da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu. Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (član 16. stav 1. tačka 1) Zakona).
Članom 17. Zakona utvrđeno je da su poslodavac i zaposleni dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Članom 103. Zakona propisano je da je zaposleni dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu, a ako zaposleni živi sâm, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Članom 104. st. 1. i 2. Zakona o radu utvrđeno je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. U skladu sa članom 105. stav 1. Zakona, zarada zaposlenog se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju odsustva sa rada. Visina naknade zarade na koju zaposleni ima pravo po Zakonu o radu uređena je čl. 114. do 117. navedenog zakona. Međutim, zaposleni i u skladu sa posebnim zakonom (Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i dr.) može da ostvari pravo na naknadu zarade.
Članom 114. Zakona utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa. Članom 115. Zakona utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana.
Imajući u vidu da zaposleni nije dolazio na rad niti je prema navodima iz priloženih zahteva za mišljenje “opravdao izostanak sa rada u periodu od 1. marta do 31. marta 2016. godine, niti dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad”, a poslodavac mu nije odobrio korišćenje godišnjeg odmora, mirovanje radnog odnosa, niti plaćeno ili neplaćeno odsustvo, taj zaposleni nema prava na zaradu u smislu člana 104. Zakona o radu, kao ni pravo na naknadu zarade u smislu čl. 114. i 115. Zakona.
Isto tako ukazujemo da je propisana obaveza poslodavca da, u skladu sa članom 51. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn. i 95/2018) i u slučaju kada ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, najkasnije do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa iz člana 37. ovog zakona.”
Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-303/2016-02 od 13.7.2016. godine