Prema članu 197. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon) poslodavac može da za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
- nezaposlenim licem;
- zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i
- korisnikom starosne penzije, kao i sa članom omladinske ili studentske zadruge u skladu s propisima o zadrugama (član 198).
Prema tome sa stanovišta primene Zakona, privremeni i povremeni poslovi su vremenski ograničeni. Zakonsko ograničenje obavljanja ovih poslova od 120 radnih dana u kalendarskoj godini odnosi se na vreme obavljanja svakog konkretnog posla.
To znači da jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu, a po završetku tog posla, može da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima na drugom poslu, koji je po svojoj prirodi takav da traje najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Naime, ako je na određenim poslovima u toku kalendarske godine već bilo angažovano lice po osnovu navedenog ugovora u trajanju od 120 radnih dana, to na istim poslovima u toj kalendarskoj godini ne bi moglo da se angažuje isto ili drugo lice po osnovu tog ugovora.
Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-698/2015-02 od 15.7.2015. godine
