Članom 33. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) utvrđeni su obavezni elementi ugovora o radu. Naime, ugovor o radu sadrži: podatke o poslodavcu (naziv i sedište poslodavca); podatke o zaposlenom (lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog, vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu); podatke o poslu (naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, mesto rada); podatke o ugovoru (vrstu radnog odnosa, trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, dan početka rada); podatke o zaradi i naknadi zarade (novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo); uslove rada (radno vreme, trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena).
Imajući u vidu navedeno, jedinstveni matični broj građana nije obavezni element ugovora o radu.
U skladu sa članom 197. Zakona o radu, poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i sa korisnikom starosne penzije. Zakonom o radu je propisano da se ugovori o privremenim i povremenim poslovima zaključuju u pisanom obliku. Međutim, Zakonom o radu nisu utvrđeni obavezni elementi ovog ugovora.
S obzirom na to da jedinstveni matični broj građana nije obavezni element ugovora o radu, mišljenja smo da ni ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne mora da sadrži isti.
Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-841/2015-02 od 18.9.2015. godine
