Najčešća pitanja…
Datum poslednjeg ažuriranja
Za korišćenje aplikacije potreban je pristup internetu i internet browser (Chrome, Edge, Mozzila…). Nema lokalnih instalacija.
Da. Aplikaciji je moguće pristupiti putem mobilnog telefona koji ima pristup internetu. Pristup se vrši putem internet browsera (Chrome, Safari…)
Spisak dokumenata koje aplikacija izrađuje za korisnike iz Srbije možete naći na ovom linku
Da. Aplikacija izrađuje dokumenta prilagođena propisima u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
Da. Aplikacija izrađuje dokumenta prilagođena propisima u Crnoj Gori
Ne. Obuka korisnika za rad u aplikaciji je besplatna.
Da. Moguće je najpre ograničavanje u odnosu na organizacioni deo ili lokaciju. Primer : Korisnik X vidi samo zaposlene iz organizacionog dela MAGACIONERI ili korisnik Y vidi samo zaposlene iz lokacije Prodavnica 5 Voždovac.
Isto tako, postoje i razne uloge korisnika koji vide samo određene module (Smenovođa, Šef, Portir, HR itd.)
Radno vreme korisničke službe je od 09:00 do 15:00 časova.
Korisnička služba je dostupna putem chat u aplikaciji, putem emaila podrska@kadrovska.app i putem telefona +381605709453.
Problem u radu sa aplikacijom možete prijaviti putem linka : Prijavi problem
Da. Aplikacija ima email podsetnike i to :
– podsetnik o isteku ugovora
– podsetnik o početku odsustva
– podsetnik o isteku odsustva
– podsetnik o isteku dozvole
Više o ovoj funkciji saznajte na 📽️ linku.
Da. Moguće je izvršiti uvoz podataka o zaposlenima putem excel tabela koje generiše aplikacija. Prethodno je neophodno izvršiti početna podešavanja.
Da. Aplikacija omogućava skladištenje dokumenata koja su bitna za rad poslodavca – Pravilnik o radu, Pravilnik o sistematizaciji, Odluka o rasporedu radnog vremena itd.
Ne postoji ograničenje u količini dokumenata koji se mogu skladištiti u aplikaciji, ali postoji ograničenje u pojedinačnoj veličini dokumenta na – 8 mb.
Da. Moguće je vršiti prilagođavanje dokumenata – šablona koje koristi aplikacija potrebama korisnika.
Da. Ukoliko dođe do izmena/dopuna imperativnih odredbi Zakona o radu usklađujemo sadržaj Šablona. Obaveza usklađivanja se ne odnosi na šablone čiju je sadržinu izmenio Klijent
Ugovor o radu sa pravilnikom o radu sadrži samo osnovne elemente iz čl. 33 Zakona o radu, a za sve ostale odredbe se poziva na Pravilnik o radu
Ugovor o radu bez pravilnika o radu sadrži sve elemente iz čl. 33 Zakona o radu i sva druga pitanja koja se regulišu Pravilnikom o radu u skladu sa Zakonom o radu.
Da. Moguće je prilagoditi klauzulu za zaradu potrebama korisnika, ali ne menjati polja ${Zarada} ${ZaradaNeto} ${VrednostRadnogSata} ${Koeficijent} ${ZaradaMesec}
Da. Ukoliko je aktivirana opcija Zahtevi moguće je da se zaposleni loguju u svoju verziju aplikacije i podnose zahteve za odsustva. Više o zahtevima saznajte na linku
Da. U okviru aplikacije je moguće formirati timove zaposlenih iz različitih organizacionih jedinica, različitih radnih mesta i kroz filtere kreirati izveštaje.
U svakom prikazu u kome se nalazi dugme Excel moguće je podatke koji se prikazuju izvesti u excel tabelu. Preporuka je da kroz filter kreirate odgovarajući prikaz podataka pre izvoza.
Aplikacija se trenutno može povezati sa uređajma Cosec/Matrix i Erviko. Ukoliko uređaji koji koristite imaju centralni server i ukoliko centralna aplikacija tih uređaja ima API preko koga možemo preuzeti podatke – povezivanje je moguće.
Da, podaci koje korisnik unese u aplikaciju su njegovo vlasništvo.
Da. Serveri kreiraju backup u trajanju od 14 dana.
MojSavetnik.rs je stručni portal na kome se obrađuju teme iz radnog prava. Dugme mojsavetnik.rs upućuje na tekst koji obrađuje temu funkcije u kojoj se dugme nalazi.
Da. Moguće je radne dane rasporediti mimo standardnog rasporeda ponedeljak-petak. Ovaj raspored je moguće vršiti na nivou zaposlenog, organizacionog dela ili radnog mesta.
Da, uz napomenu (za korisnike iz Srbije) da za to pribavite saglasnost kandidata jer ti podaci nisu obuhvaćeni odredbama Zakona o evidencijama u oblasti rada pa je za njihovu obradu potrebna saglasnost u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Da. Više o ovoj funkciji saznajte na 📽️ linku.
Da. Svaki Aneks ima svoj broj.
Aktivan – radni odnos je zasnovan i nije prekinut ili je zasnovan sa datumom zasnivanja u budućnosti.
Neaktivan – radni odnos je prekinut.
Istek – radni odnos je istekao ali nije prekinut ili produžen.
- Obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja na radu i zloupotrebi prava na zaštitu od takvog ponašanja
- Izjava o radu kod više poslodavaca
- Obaveštenje o pravima zaposlenih koja su predviđena zakonom o zaštiti uzbunjivača
- Izjava o elektronskoj pošti
- Izjava o verskom prazniku
Da. Aplikacija omogućava da se prelazak izvrši putem Aneksa o prelasku na dokumenta kadrovska.app prilikom koje se izrađuje ponuda i prečišćeni tekst Ugovora o radu.
Da. Aplikacija omogućava produžetak radnog odnosa i izradu aneksa/ponude za više zaposlenih odjednom.
Više o ovoj funkciji saznajte na 📽️ linku.
Kako Zakon o radu ne definiše način na koji se računa rok od mesec dana, to se supsidijarno primenjuju Zakon o obliogacionim odnosima/Zakon o opštem upravnom postupku.
Zakon o opštem upravnom postupku :
(1) Rokovi se računaju na dane, mesece i godine.
(2) Ako je rok određen na dane, dan kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno dan u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se početak roka računa od prvog narednog dana. Rok koji je određen na mesece, odnosno na godine završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka. Ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok ističe poslednjeg dana u tom mesecu.
Zakon o obligacionim odnosima :
(1) Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se rok računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka.
(2) Rok određen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja od koga rok počinje da teče, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.
Opcija 1
Zaposleni je zasnovao radi odnos 11.05.2023. godine i radiće do 11.08.2023. godine.
Za punu godinu rada zaposleni ima pravo na 20 dana godišnjeg odmora.
Za 1 mesec rada zaposleni ima pravo na 1,66 dana godišnjeg odmora.
– za period 11.05. – 11.06. – 1 mesec
– za period 11.06. – 11.07. – 1 mesec
– za period 11.07. – 11.08. – 1 mesec
Opcija 2
Zaposleni je zasnovao radi odnos 11.10.2023. godine i radio je do 01.02.2024 godine.
Za punu godinu rada zaposleni ima pravo na 20 dana godišnjeg odmora.
Za 1 mesec rada zaposleni ima pravo na 1,66 dana godišnjeg odmora.
– za period 11.10. – 11.11. – 1 mesec
– za period 11.11. – 11.12. – 1 mesec
Ukupno : 2 meseca
Obračun : 2 x 1,66 = 3,32 = 3 radna dana
Zakon o radu u čl. 77. st. 2. određuje da Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Kako Zakon o radu ne definiše način na koji se računa rok od mesec dana, to se supsidijarno primenjuju Zakon o obliogacionim odnosima/Zakon o opštem upravnom postupku.
Zakon o opštem upravnom postupku :
(1) Rokovi se računaju na dane, mesece i godine.
(2) Ako je rok određen na dane, dan kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno dan u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se početak roka računa od prvog narednog dana. Rok koji je određen na mesece, odnosno na godine završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka. Ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok ističe poslednjeg dana u tom mesecu.
Zakon o obligacionim odnosima :
(1) Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se rok računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka.
(2) Rok određen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja od koga rok počinje da teče, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.
Zaposleni je zasnovao radi odnos 11.05.2022. godine i radio je do 04.03.2024. godine.
Za punu godinu rada zaposleni ima pravo na 20 dana godišnjeg odmora.
Za 1 mesec rada zaposleni ima pravo na 1,66 dana godišnjeg odmora.
– za period 01.01 – 01.02. – 1 mesec
– za period 01.02. – 01.03. – 2 mesec
Ukupno : 2 meseca
Obračun za 2024 godinu kao godinu u kojoj prestaje radni odnos: 2 x 1,66 = 3,32 = 3 radna dana
Da. Prilikom kreiranja odsustva, moguće je dodati skenirane doznake, putne naloge itd.
Aplikacija ne izrađuje dokumenta za koja je prethodno potrebno sprovesti odgovarajuće procedure, utvrditi činjenice, fiksirati dokaze i izraditi adekvatno i pravno valjano obrazloženje :
– Rešenje o otkazu ugovora o radu usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena (čl. 179. st. 5. tač. 1. Zakona o radu)
– Rešenje o otkazu ugovora zbog odbijanja zaposlenog da zaključi aneksa ugovora(čl. 179. st. 5. tač. 2. Zakona o radu)
– Rešenje o otkazu ugovora o radu zbog neostvarovanja rezultata rada (čl. 170. st. 1. Zakona o radu)
– Rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne dicipline (čl. 179. st. 3. Zakona o radu)
– Rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze (čl. 179. st. 2. Zakona o radu)
– Rešenje o izricanju mera za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne obaveze (čl. 179a. Zakona o radu)
– Rešenje o naknadi štete (čl. 163. Zakona o radu)
Prijava za rad – evidentira se dolazak i odlazak zaposlenog u mesto rada. Isto tako, evidentiraju se privatni/službeni izlasci i pauza.
Raspored rada – kreira se za 1 radni dan tako što se za taj radni dan učitaju vremena iz Prijave za rad i ista se tretiraju u odnosu na banku sati.
Napomena : samo sati priznati kroz Raspored rada upisuju se u Karnet i raspoređuju se u Rekapitulaciji.
Karnet – automatska izrada dnevne evidencije radnih sati zaposlenog koja prikazuje ukupan zbir svih sati koji se zaposlenom priznaju u radno vreme.
Rekapitulacija – automatsko raspoređivanje radnih sati u odgovarajuće kategorije (dnevni rad, noćni rad, prekovremeni rad, rad na državni praznik…) i pretvaranje odsustva u satnice (3 dana godišnjeg odmora = 24 sata GO, 2 dana državnog praznika = 16 sati DPN, 4 dana bolovanja = 32 sata B30…)
Državni praznik kao neradan dan se obračunava u Rekapitulaciji u koloni DPN i to tako što se svaki neradan dan množi sa 8 časova.
Rad na državni praznik se evidentira u u Rekapitulaciji u koloni DPR i to tako što se upisuju sati rada priznati u Rasporedu rada.
Ako je zaposleni radio na dan koji je označen kao državni praznik u periodu od 08:00 do 10:00 aplikacija će automatski izvršiti klasifikaciju u Rekapitulaciji na sledeći način :
– kolona DPN (državni praznik naknada) – 06:00
– kolona DPR (državni praznik rad) – 02:00
Ovo je jako važno za obračunsku službu jer :
– sati u koloni DPN imaju tretman naknade zarade,
– sati u koloni DPR se uvećavaju za 110% od osnovice za redovan rad.
Noćni rad se evidentira u u Rekapitulaciji i to tako što se upisuju sati rada priznati u Rasporedu rada u sledećim kolonama :
– kolona NR (noćni rad) – zaposleni je radio od 22:00 do 06:00. U kolonu NR se upisuje 08:00.
– kolona NRP (noćni prekovremeni rad) – zaposleni je radio od 14:00 do 23:00 od čega je od 14:00 do 22:00 redovan dnevni rad, a od 22:00 do 23:00 noćni prekovremeni rad jer je zaposleni radio preko 8 časova u periodu od 22:00 do 06:00. U kolonu NRP se upisuje 01:00.
– kolona ržavni praznik noćni rad) – zaposleni je na dan državnog praznika radio od 22:00 do 06:00. U kolonu DPRN se upisuje 08:00.
– kolona DPRPRN (državni praznik prekovremeni noćni rad) – zaposleni je na dan državnog praznika radio od 14:00 do 23:00 od čega je od 14:00 do 22:00 redovan dnevni rad, a od 22:00 do 23:00 državni praznik noćni prekovremeni rad jer je zaposleni radio preko 8 časova u periodu od 22:00 do 06:00. U kolonu DPRPRN se upisuje 01:00.
Ovo je jako važno za obračunsku službu jer :
– sati u koloni NR se uvećavaju za 26% od osnovice za redovan rad,
– sati u koloni NRP se uvećavaju za 26% + 26% od osnovice za redovan rad,
– sati u koloni
Opcija 1.
Prekovremeni rad se evidentira u u Rekapitulaciji i to tako što se upisuju sati rada priznati u Rasporedu rada u sledećim kolonama :
– kolona DRP (dnevni prekovremeni rad) – zaposleni je radio od 08:00 do 17:00. U kolonu DRP se upisuje 01:00.
– kolona NRP (noćni prekovremeni rad) – zaposleni je radio od 14:00 do 23:00 od čega je od 14:00 do 22:00 redovan dnevni rad, a od 22:00 do 23:00 noćni prekovremeni rad jer je zaposleni radio preko 8 časova u periodu od 22:00 do 06:00. U kolonu NRP se upisuje 01:00.
– kolona DPRP ržavni praznik prekovremeni rad) – zaposleni je na dan državnog praznika radio od 08:00 do 17:00. U kolonu DPRP se upisuje 01:00.
– kolona DPRPRN (državni praznik prekovremeni noćni rad) – zaposleni je na dan državnog praznika radio od 14:00 do 23:00 od čega je od 14:00 do 22:00 redovan dnevni rad, a od 22:00 do 23:00 državni praznik noćni prekovremeni rad jer je zaposleni radio preko 8 časova u periodu od 22:00 do 06:00. U kolonu DPRPRN se upisuje 01:00.
Opcija 2.
Prekovremeni rad se ne tretira u prethodno navedenim kolonama već :
– sati iz kolone DRP (dnevni prekovremeni rad) upisuju se u kolonu DR (dnevni rad)
– sati iz kol-one NRP (noćni prekovremeni rad) upisuju se u kolonu NR (noćni rad)
– sati iz kolone DPRP (državni praznik prekovremeni rad) upisuju se u kolonu DPR (državni praznik rad)
– sati iz kolone DPRPRN (državni praznik prekovremeni noćni rad) upisuju se u kolonu DPRN (državni praznik noćni rad)
– svi ti prekovremeni sati rada se sada zbirno evidentiraju u koloni V (višak sati preko mesečnog fonda sati) i na poslodavcu je da odredi prirodu njihovog tretmana.
Ovo je jako važno za obračunsku službu jer :
– sati u koloni DRP se uvećavaju za 26% od osnovice za redovan rad,
– sati u koloni NRP se uvećavaju za 26% + 26% od osnovice za redovan rad,
– sati u koloni
Da. Aplikacija izrađuje dve vrste izveštaja o godišnjem odmoru :
– Izveštaj odsustva – korisnik bira period u kome želi da zna da li je neko od zaposlenih na odsustvu. Isto tako, korisnik može izabrati vrstu odsustva (godišnji odmor) i tako videti ko je na godišnjem odmoru u zadatom periodu.
– Izveštaj godišnji odmor – korisnik može izabrati dve godine i aplikacija će mu prikazati na koliko je dana zaposleni imao pravo na godišnji odmor u toj godini, koliko je dana “istrošio” i koliko mu je dana preostalo. Sjajan alat za kontrolu “starog” i “novog” godišnjeg odmora.